Ћирилица   /   Latinica   /   English
   
FENIX ART
Кинематографија
Републике Српске
Фотографија
Републике Српске
Стрип сцена
Републике Српске
Из свијета филма





Како су компромиси уништили свијет

Рајко Радовановић

 “Ја сам легенда” Френсиса Лоренса
(Објављено у “Гласу Српске”, 21. јануара 2008)

КАКО СУ КОМПРОМИСИ УНИШТИЛИ СВИЈЕТ

Наравно да морате да волите основну идеју филма “Ја сам легенда”. Тражећи лијек за рак, људи стварају вирус који од људи прави зомбије гладне крви и који сада људе убијају много ефикасније од рака. Роберт Невил (игра га Вил Смит) је војни научник који остаје једини преживјели у Њујорку и који дању са својим псом попуњава залихе хране и опреме, тражи лијек за инфекцију и игра голф, док се ноћу забаракидира у својој кући и спава у кади са пушком.
Сценарио је заснован на роману “Ја сам легенда” (1954) Ричарда Метисона, којег сматрају првим модерним вампирским/зомбијевским романом. Иако је филм, наравно, много измијењен (Њујорк умјесто Лос Анђелеса, будућност умјесто прошлости, хепиенд на крају), и филм се бави глобалном апокалипсом изазваном болешћу, апокалипсом коју су људи сами изавали. “Бог нема никакве везе с тим, то смо ми урадили”, каже Невил Ани (Елис Брага), још једној преживјелој.
Метисонов роман је снажно утицао на популарну културу посљедње половине прошлог вијека. Џорџ Ромеро, једног од најбољих режисера хорора свих времена, своју серију о зомбијима је направио непосредно инспирисан том књигом. Такође, Стивен Кинг каже да “без Ричарда Метисона њега не би било”. По књизи је снимљено неколико филмова, а ни наслова као што су “Резидент ивил”, “Блејд” или “28 дана кансије” вјероватно не би било. Наравно, не би било ни стрипова као што су “Мртви који ходају” Роберта Киркмана и “Ипсилон, посљедњи човјек” Брајана К. Вона.
Видљиво је да је Метисонов роман, настао непосредно послије другог свјетског рата и у јеку хладноратовске кризе и интензивног развоја атомског оружја био и одраз тадашњих политичких прилика у свјету које нису биле ружичасте. Нису ни данас и то је остало и у филму. И то је добро.
Међутим, оно што прворазредна холивудска продукција са звијездом као што је Вил Смит у главној улози, мијења у односу на Метисона јесте нешто битније. Метисонова књига је потпуно параноична и депресивна, и њен крај доноси тезу да се у промијењеним условима живота на Земљи, у којој имате вампире и “још увијек живе” (људе који нису остали људи али нису ни вампири и копи су направили своју, примитивну заједницу), Роберт Невил, посљедњи човјек на Земљи, јесте монструм који (зато {то је својски убијао и вампире и “још увијек живе”) мора да нестане.
И док је Метисонова књига у својој замисли досљедња и бескомпромисна, филм “Ја сам легенда” се у другој половини потпуно распада у бројним компромисима - изазваних комерцијалним, душебрижничким и ко зна којим другим глупим разлозима - и наративним рупама. Стварно, што Невил спава у кади кад има савршено заштићену кућу у којој га зомбији пуштају на миру? И откуд му онолика струја!
Још је гори религиозни ниво филма. Иако у првом дијелу филма потпуно јасно да је Бог залупио врата и отишао, остављајући нас да се убијамо најбоље што знамо, у другом дијелу филма ствари се окрећу наглавце. Као, Бог се вратио, све ће да буде добро: Роберт Невил се жртвује за човјечанство, али не прије него што је нашао лијек. И то је, наравно, кобно по филм и по било какву логику коју је имао.
Ипак, остаје та прва половина филма. Нестварне сцене празног Њујорка и лагани улазак у параноју и хорор, нешто је што вриједи видјети.


Филмска критика






Архив
Штампај Пошаљи пријатељу Назад
ГАЛЕРИЈА | ВИДЕО | ЛИНКОВИКОМЕНТАРИ | КОНТАКТ  
Дизајн и CMS: BTGport.net

Феникс © сва права задржана