Ћирилица   /   Latinica   /   English
   
FENIX ART
Кинематографија
Републике Српске
Фотографија
Републике Српске
Стрип сцена
Републике Српске
Из свијета филма





Био једном један фестивал

Горан Дујаковић

Угошћавајући награђене филмове са познатих свјетских фестивала на Данима анимираног филма (октобар 2007), прилика је то за подсјећање на вријеме када је анимација   истински живјела у Бања Луци. Било је то вријеме када је “љепотица на Врбасу” била на корак близу да постане центар филмске анимације у бившој Југославији, првенствено захваљујући организацији првог Фестивала анимираног филма, и то прије великих и афирмисаних филмских центара- Загреба, Београда и Љубљане. Нажалост, инцијатива филмских ентузијаста која је требала да прерасте у озбиљан и респектабилан фестивал анимираних остварења, разводнила се у периоду од 1972. до 1975. године у смотру нејасне концеопције, под називом Фестивал филмског стваралаштва (ФФС). Из програма тог фестивала постепено је нестајао анимирани филм, потиснут естетиком целулоида пролетеријата, радничке класе и антифашизма

 


 
РЕТРОСПЕКТИВА АУТОРА АНИМИРАНИХ ФИЛМОВА    

Филмска анимације кратке форме дошла је у Бања Луку крајем шездесетих година прошлог вијека, представљањем кратких анимираних остварења (заједно са документраним филмовима) земље која је била била позната и цијењане на пољу седме умјетности-Чехословачке. Одабрани филмови аутора из ове државе приказани су 30. и 31 маја 1968.  године у вијећници Дома културе (Банског двора), у организацији Филмског клуба Дома културе и у сарадњи са Културно- информативним центром из Сарајева. У јесен исте године, на инцијативу чланова редакције књижевног часописа “Путеви” из Бања Луке и, посебно, публицисте и филмског критичара Бориса Кандића, у биоскопу Палас уприличена је ретроспектива награђених филмова јединог оскаровца са простора некадашње Југославије-Душана Вукотића. Тих хладних новембарских дана, Бањалучани су могли уживати у сјајним анимираним дјелима, као што су “Сурогат”, “Игра”, “Крава на Мјесецу”...и тако даље. Филмови су изазвали велико интересовање гледалаца, првенствено зато што су у то вријеме пројекције била јединствена прилика да се остварења погледају у пуном колору (тадашња Југословенска радио-телевизија емитовала је црно бијели програм). Током гостовања у Бањалуци, Душан Вукотић је са организатором, редакцијом часописа “Путеви” покренуо инцијативу о организовању фестивала анимираног филма у овом граду.
Већ у прољеће 1969. године у Бања Луку долази још једна ауторска  ретроспектива анимираног филма. Приказивање је организовано поводом  прославе 25. маја, Дана младости, а својим целулоидним дјелима представио се Недељко Драгић-значајно име “Загребачке школе анимираног филма” (као што је то био и Душан Вукотић). Овом приликом приказано је шест филмова аутора који је познат и по томе што је своја остварења комплетно радио (као редитељ, цртач и аниматор).
Наредне године, у знак подршке граду који је разорен у катастрофалном земљотресу, поново су дошли аутори “Загребачке школе анимираног филма” са својим филмовима.
Солидаришући се са становништвом порушене Бањалуке, мајстори анимације- Душан Вукотић, Златко Гргић, Ватрослав Мимица и други-увесељавали су овдашње гледаоце цртићима, а премијерно су приказали  прву серију анимираних филмова “Професор Балтазар”. Овај серијал ће нешто касније бити веома популаран на простору некадашње Југославије. Аутори најпознатијег анимираног професора поклонили су овом приликом преко 2.000 оргиналних цртежа и фолија из  филмова који су се тих дана приказани у Бања Луци.


МАЈСКИ ФЕСТИВАЛ АНИМИРАНОГ ФИЛМА “БАЊАЛУКА 71”

Ентузијазам неколицине бањалучких љубитеља седме умјетности крунисан је 1971. године, када је Поводом Дана младости- организован Мајски фестивал анимираног филма Бањалука 71. Као и ранијих година, фестивал је конципиран као  ретроспектива познатих аутора “Загребачке школе анимираног филма”, Душана Вукотића и Боривоја Довниковица-Борде. Овај пут су уведене и неке програмске новине, па су овдашњој публици  приказани и анимирани филмови најновије продукције “Загреб филма” настали у периоду 1970/71 година. Пројекцијама су присустовали и аутори филмова-Душко Вукотић, Боривој Довниковић-Бордо и Милан Блажековић. Поред поменутих, гостовали су и директор Студија за цртани филм Ненад Пата, директор Филмског ауторског студија Круно Хајдлер и познати филмски критичар Ранко Мунитић. О перспективама и будућности тек покренутог фестивала анимираног филма, тих дана су аутори филмова говорили овако:
-Бањалучки фестивал цртаног филма свакако има своју будућност, јер би то био први град у нашој земљи у којем би се сваке године организовале искључиво смотре југословенског цртаног филма, уз који би се приказивати и филмови свјетске продукције (Душан Вукотић);
-Оно најбитније-да фестивал има своје оправдање и свој будући пут-свакако је испуњено. Пред Бањалуком је да настави са даљњим оживотворењем ове лијепе замисли. Сада треба створити такве концепције будућим фестивалима, које ће од Бањалуке створити прави мали центар анимираног филма у који ће се радо долазити (Милан Блажековић).

 
ФЕСТИВАЛ ФИЛМСКОГ СТВАРАЛАШТВА (ФФС)

Мајски фестивала анимираног филма у Бањалуци 1972. године прерастао је у потпуно нову филмску манифестацију, под називом Фестивал филмског ствараластва (ФФС). Ова манифестација, у новој концепцији, поред анимираног  укључила је и друге филмске врсте-документарни и играни филм. Као организатори фестивала појавили су се Скупштина општине Бања Лука, књижевни часопис “Путеви” и Предузеће за приказивање филмова. На програму фестивала била је премијера друге серије “Професора Балтазара”, као и ретроспектива анимираних  филмова Златка Боурека и Александра Маркса. Ипак, фестивалом су доминирали садржаји документарног и играног карактера. Тако су овдашњи геледаоци могли да виде кратке документарне филмове Вефика Хаџисамајловића (“Ноктурно”, “Со”, “Ћуприје”, “Ђаци-пјешаци”, “Нека друга рука”, “Очи”, “Сањалице”), и Крсте Шканате, телевизијска остварења Јана Берана (“Дервиш и смрт”, “Кад су живи завидјели мртвима”, “Башескија”, “Херојски триптихон”) и ратни опус филмова Пурише Ђорђевића (“Сан”, “Јутро”, “Дјевојка”, ”Подне”). Поред аутора филмова, фестивалу је присустовао и филмски критичар Ранко  Мунитић, као и сниматељ неколико филмова Пурише Ђорђевића-Михајло Ал. Поповић.
Фестивал је отворила нова серија анимираних филмова “Професор Балтазар” којом су се представили аутори Златко Гргић, Анте Заниновић и Борис Колар. Посебну пажњу је привукао Златко Боурек са својим филмовима специфичне анимације и посебног цртежа, као и Александар Маркс са својим филозофским ставом према животу и свијету који нас окружује. Током трајања фестивала одржани су и округли столови који су привукли велику пажњу. Потпредсједник Скупштине општине Бањалука др. Владо Милошевић  заложио се за раст овог Фестивала “ зато што може одиграти значајну улогу у развијању осјећања за вриједне умјетничке садржаје, посебно код младих”. Узгред речено, те 1972. године одржан је и први Свјетски фестивал анимираног филма у Загребу.   
Већ у зимским мјесецима 1973. године, започело се са припремама новог ФФС. По концепцији, био је на трагу прошлогодишњег, са још разноврснијим програмом филмова и ауторских представљања. На састанку Југословенског савјетодавног одбора, који је одржан 30. марта те године у Бањалуци, нашла су се истакнута имена из свијета филма: Душан Вукотић, Јан Беран, Миодраг Новаковић, Влатко Филиповић, Велимир Стојановић, Петар Љубојев, Вефик Хаџисмајловић, Урош Ковачевић, Мирослав Врабец, Хусеин Чокић и др. Програм фестивала, чије је одржавање било најављено за период 19. до 22. маја, садржао је разноврстна остварења из жанра играног и документарног филма, док је анимирани филм био представљен само са једном ретроспективом-избором филмова Златка Гргића. У том доста амбициозном програму нашло се мјеста и за опус Бранка Бауера,  документарне филмове Влатка Гилића, продуцентска остварења београдског “Застава филма", глумачки опус Хусеина Чокића, избор краткометражних филмова Ивице Матића, приказ културне баштине Крајине кроз филм Шпире Боцарића као и избор филмског материјала о бањалучком земљотресу. У складу са новом орјентацијом и концепцијом фестивала, најављен је и округли сто о теми “Марксистички приступ филму”. Организатори су финансијске проблеме, који су се убрзо појавили око овог амбиоцозно замишљеног фестивала, покушали да  ријеше у Сарајеву, при чему су хтјели да обезбиједе и сталну подршку овом фестивалу, његовим прерастањем у републичку културну смотру.
-Радује ме да су сарајевски филмски ствараоци и критичари ову бањалучку филмску манифестацију прихватили као своју. У то сам се увјерио ових дана, када сам ишао у Сарајево да видим могућности финсирања Фестивала из републичких извора. Сви су обећали подршку и изразли спремност да дођу у Бањалуку и учестују у раду наше филмске смотре.-изјавио је тих дана за новине секретар Одбора бањалучког Фестивала филмског стваралаштва Хусеин Чокић.
Иако су тадашње новине “Глас” редовно пратиле све активности око фестивала, осим неколико текстова о припремама  у њима нема података да је ова филмска смотра те године и одржана.
Следећих година фестивал програмски  и садржајно прераста у нешто што је било потпуно у духу тадашњег политичког времена. Промијенио је и вријеме одржавања. У октобру 1974. ФФС је одржан под мотом  “Радничка класа и филм”, а  годину дана касније под слоганом “Живјеће овај народ”(антиратни филм). Те године постао је и путујући, па је тако “гостовао” у 17 крајишких општина, са 17 антиратних филмова. Ова  филмска турнеја организована је под паролом “Мајски филмски караван”. У таквој, прилично збрканој концепцији, филмска анимација потпуно је нестала из програмског садржаја фестивала, а наредних  година,  разапет између недефинисане улоге и слабе финансијске подршке, ова смотра се постепено угасила.

ЕПИЛОГ

Посматрајући са временске дистанце од тридесет и више година активности око фестивала анимираног филма у Бања Луци, могу се извући одређени закључци. По организацији и структури Мајски фестивал анимираног филма није попримио  такмичарски карактер. Активности које су претходиле Мајском фестивалу и ономе у шта се касније трансформисао (ФФС), биле су конципиране као низ ретроспскетива опуса појединих аутора, и то искључиво “Загребачке школе анимираног филма”. По организацији фестивала-смотре, без аутора ван југословенских  република, ове активности су остале само на нивоу јаких филмских  ревија. Ипак, постојала је велика жеља да Мајски фестивал анимираног филма у Бања Луци прерасте у велику и респектабилну манифестацију, што се донекле видјело на првом ФФС-у 1972. године. Са друге стране, бањалучки културни провинцијализам гушио је организационо и постепено угасио ФФС, као и све друге  филмске инцијативе, које су од Бањалуке могле да направе истински филмски (и културни) центар Европе.

 

ХРОНОЛОГИЈА ФЕСТИВАЛА АНИМИРАНОГ ФИЛМА У
БАЊА ЛУЦИ 1968-1972.
(Од настанка до гашења)

3 новембар 1968 године
(биоскоп “Палас”)
Ретроспектива награђених филмова Душана Вукотића
Приказани филмови: “1001 цртеж”, “Осветник”, “Крава на мјесецу”,“ Концерт за
машинску пушку”,“Пиццоло”,“Сурогат”,“Игра”,“Мрља на савјести”, “Опера Цордис”.
Пројекцијама је прирустовао и аутор.

25. мај 1969. године
(биоскоп “Палас”)
Ретроспектива филмова Недјељка Драгића
Приказани филмови: “Елегија”, “Кротитељ дивљих коња”,“Можда Диоген”, “Стриптиз”, “Пеаспера ад астра”, “Иду дани”
Пројекцијама филмова присустовао и аутор

24. и 25. мај 1970. године
(биоскоп “Козара”)
Филмови “Загребачке школе анимираног филма”
-Ретроспектива  дјечијих филмова:Душана Вукотића, Златка Гргића, Ватрослава
Мимице, Владимира Тадеја, Иве Врбанића и Александра Маркса.
-Премијерно приказивање анимиране серије “Професор Балтазар”
-Представници “Загребачке школе анимираног филма” поклонили су преко 2.000 оргиналних цртежа из анимираних филмова гледаоцима.

23-25. мај 1971. године
(биоскоп “Палас”)
Мајски фесетивал анимираног филма “Бањалука-71”
Филмови “Загребачке школе анимираног филма”:
23. мај-Вукотић- јубиларни програм анимираних филмова  1951-1971.
24. мај-Довниковић- ретроспектива цртаних филмова 1961-1971.
25. мај-избор из најновије продукције “Загреб филма”-1970/71

26-29. мај 1972 године
(биоскоп “Козара”)
Фестивал филмског стваралаштва(ФФС)
-Премијерно је приказана нова серија “Професора Балтазара”
-Ретроспектива филмова Златка Боурека и Александра Маркса
-Документарни филмови Вефика Хаџисмајловића
-Документарни филмови Крсте Шканате
-Телевизијски филмски опус Јана Берана
-Опус играних филмова о теми “Рат” Пурише Ђорђевића



ЛИТЕРАТУРА:

   1. Александар Равлић: “Бања Лука-раздобља и стољећа”, 2 издање, ИРО Веселин Маслеша”- Сарајево, 1979; 
   2. Борис Кандић: “Хронолошка библиографија Бањалучког фестивала филмског стваралаштва 1968-1972.”, “Путеви”-Бања Лука, 1973;
   3. “Бањалучки фестивал филмског стваралаштва”, “Филмска култура”, бр. 83, стр. 82-83-Загреб, 1972;   
   4. Новински текстови “Гласа” од 1968. до 1975. године;
   5. Текстови часописа “Путеви” од 1968. до 1975. године;
   6. Архив Републике Српске (фундус плаката);
   7. Архива аутора текста


Анимирани филм






Архив
Штампај Пошаљи пријатељу Назад
ГАЛЕРИЈА | ВИДЕО | ЛИНКОВИКОМЕНТАРИ | КОНТАКТ  
Дизајн и CMS: BTGport.net

Феникс © сва права задржана