Ћирилица   /   Latinica   /   English
   
FENIX ART
Кинематографија
Републике Српске
Фотографија
Републике Српске
Стрип сцена
Републике Српске
Из свијета филма





Шпиро Боцарић, родоначелник киноаматеризма у Босанској Крајини

Горан Бараћ
   
У релативно скромној историји самих почетака кинематографије на тлу Босанске Крајине незаобилазна личност свакако је Спиридон Шпиро Боцарић (1878-1941). Много познатији као управник Музеја Врбаске бановине у Бањој Луци током тридесетих година прошлог вијека и као веома талентован сликар, Боцарић је био и један од зачетника филмске продукције у овом дијелу данашње Републике Српске.
Додуше, та продукција – према актуелним мјерилима – сврстава се више у сферу киноаматеризма, него професионалног филмског стваралаштва, али је она – у сваком случају – изузетно драгоцјена као скуп историјских артефаката о једном прохујалом времену.


-Шпиро Боцарић(аутопортрет)                       -Филм о Врбаској бановини(1937)


Као велики заљубљеник у етнографију, Боцарић је у центар пажње своје 16-милиметарске филмске камере ставио оновремене људе, њихову одјећу (ношње), обичаје, архитектуру њихових села и градова... И трудио се да на филмској траци забиљежи што више карактеристичних детаља из живота људи који су насељавали простор Врбаске бановине у годинама пред Други свјетски рат.
С обзиром на чињеницу да је тих тридесетих година било изузетно тешко набавити филмску траку, а још теже обрадити је (односно, развити) на одговарајући начин - како би латентна слика, коју је сноп свјетлости утиснуо на фотоосјетљиву емулзију, постала видљива – целулоидни опус Шпире Боцарића, у квантитативном смислу, уопште није богат. Историја је забиљежила да је овај свестрани умјетник снимио тек неколико (углавном, етнографских) филмова на траци ширине 16 мм, од којих је до данас сачуван само један једини, али онај најдрагоцјенији – филм о Врбаској бановини.
Ово документарно-етнографско остварење, дугачко око 360 метара, настало је спајањем неколико краћих филмова о појединим областима Врбаске бановине. Снимљено је, како се претпоставља, током 1937. године.
Филм почиње сценама из Бање Луке. Приказани су најприје главни градски мост, између центра града и данашњег насеља Обилићево (Мејдан), потом зграда Банског двора, саборна црква, статуе испред некадашње Хипотекарне банке (или бившег СДК), а добар дио самог почетка овог целулоидног драгуља односи се на насеље Српске Топлице (бивши Горњи Шехер)...
Потом, Боцарићев филм нам доноси прелијепе кадрове из Крупе на Врбасу и самог кањона Врбаса, те рушевине средњовјековног града Бочца, да би нам – потом – представио Јајце и његово становништво прије пуних 70 година. Богатство мотива, који су се нашли на нишану објектива „шеснаестице“ Шпире Боцарића, највећа су вриједност овог остварења. Захваљујући истанчаном осјећају за детаљ, први управник Музеја Врбаске бановине забиљежио је на филмској траци атмосферу предратног Јајца, односно све оно што је красило свакодневицу овог малог града. По његовим улицама поплочаним калдрмом парадирају људи у раскошним народним ношњама. Православци, католици и муслимани шепуре се пред Боцарићевом камером, поносно приказујући своју одежду, пребогату везом и детаљима. И управо ти кадрови су најдрагоцјенији за историју етнографије на подручју Босанске крајине.  
Осим Јајца, у филму о Врбаској бановини налазе се и кадрови Мркоњић Града са околином, потом неколико снимака Добоја, Маглаја и Тешња, а сразмјерно велики простор Шпиро Боцарић је посветио планини Мањачи, њеним крајолицима, селима и житељима. Иначе, ова планина надомак Бање Луке одвајкада је позната по разноврсним обичајима српског становништва. Већину њих забиљежила је Боцарићева камера, тако да смо данас у прилици да видимо како су некада живјели људи на Мањачи, какви су били њихови обичаји, архитектура објеката и како је поједина села чинило свега неколико зграда са сламнатим кровом, груписаних у некој котлини или на пространој висоравни.
Кадровима из Кључа, Бихаћа, Ливна и Гламочког поља завршава се ово четрдесетминутно остварење Шпире Боцарића.
Треба нагласити да се једина копија филма о Врбаској бановини данас чува у Музеју Републике Српске у Бањој Луци. Ова копија се чува у неадекватним условима и начета је зубом времена, тако да јој је потребна хитна рестаурација.
Према подацима из поменуте музејске установе, кратке филмове о појединим дијеловима Врбаске бановине у једну цјелину измонтирао је Исмет Ибришагић почетком седамдесетих година прошлог вијека, а у једном од докумената је записано да је легенде и текст сценарија написала Иванка Билић, док је аутор музичке подлоге био академик Владо Милошевић. Посљедња два податка наводе на сумњу да је постојала (или још увијек постоји – највјероватније у Сарајеву!) још једна копија Боцарићевог филма, озвучена и са међунатписима. Ролна са траком, која се данас чува у Музеју Републике Српске – нажалост - нема тонски траг, нити постоје међунатписи.
Филм о Врбаској бановини Шпире Боцарића је најдрагоцјенији кинематографски запис, снимљен на простору Босанске крајине прије Другог свјетског рата. Потребно је под хитно рестаурисати једину постојећу копију овог остварења, направити још неколико њених дублова и – наравно – дигитализовати комплетан филм и тако га трајно сачувати за будућа покољења.
Ни у којем случају не смије да се дозволи да ово вриједно остварење доживи судбину „шеснаестице“, на којој су – средином тридесетих година 20. вијека – снимљен  живот  траписта у самостану „Марије звијезде“ у Бања Луци. Наиме, од читавог овог филма данас је позната само испрана ВХС копија, за коју се зна да је настала непосредно пред почетак грађанског рата у БиХ, телекинирањем са оригиналне 16-милиметарске филмске траке. Шта се, у међувремену, догодило са филмском копијом овог остварења – за сада, није познато...



 Шпиро Боцарић - Филм о Врбаској бановини(1937) - Слике


Архивски филм






Архив
Штампај Пошаљи пријатељу Назад
ГАЛЕРИЈА | ВИДЕО | ЛИНКОВИКОМЕНТАРИ | КОНТАКТ  
Дизајн и CMS: BTGport.net

Феникс © сва права задржана