Ћирилица   /   Latinica   /   English
   
FENIX ART
Кинематографија
Републике Српске
Фотографија
Републике Српске
Стрип сцена
Републике Српске
Из свијета филма





Бањалучки Кино-клуб „Козара 816“

Горан Бараћ

Једини организовани клуб бањалучких аматера, заљубљеника у седму умјетност, који је у свом називу носио само префикс „кино“ - а не уобичајени „фото-кино“ – био је Кино-клуб „Козара 816“. Формиран је у мају 1978. године у Бањалуци, а настао је као логична посљедица воље и жеље филмских непрофесионалаца у највећем граду данашње Републике Српске да организовано дјелују на пољу продукције покретних слика и едукације „широких народних маса“ о најпопуларнијој од свих умјетности.
Прије „Козаре 816“ у Бањалуци су постојали Фото-кино клуб „Елан“ и Фото-кино клуб „Јосип Боснар“.
То су били клубови аматера, који су – углавном – окупљали заљубљенике у фотографију, док је филмско стваралаштво било пратећа, често само спорадична активност. О Фото-кино клубу „Елан“ данас је познато изузетно мало података. Зна се да је овај клуб егзистирао током шездесетих година прошлог вијека и да су чланови његове филмске секције – између осталих, публициста Јован Бабић и универзитетски професор Миљко Шиндић – снимили тек неколико филмова на „двострукој осмици“. Према казивању Јована Бабића, он и Шиндић су између 1966. и 1969. године, као чланови „Елана“, снимили и два играна филма: „Планино, одазови се!“ и „Путем преко ограда“.

Кадрови из филмова "Етида" и "Метрополис"

Талентовани бањалучки кино-аматери – Каменко Муратагић и Слободан Станишић – били су прије тридесетак година чланови Фото-кино клуба „Јосип Боснар“. И у том клубу протежирали су фото-аматеризам, док је продукција покретних слика била „привилегија“ оних ријетких, који су имали филмске камере „супер осам“ формата и били „наоружани“ стрпљењем да (на разноразне начине) набаве одговарајућу траку за снимање својих документарних, експерименталних и играних остварења.
Но, вратимо се „Козари 816“... С обзиром да је тих касних седамдесетих година прошлог вијека у Бањалуци формирана „критична маса“ од двадесетак, углавном млађих људи, које није задовољавало само гледање филмова у биоскопу, већ су жељели и да сами снимају покретне слике, покренута је иницијатива да се формира један кино-клуб. Тако је под окриљем бањалучке Општинске конференције Народне технике, почетком маја 1978. године, основан Кино-клуб „Козара 816“, а у оснивачким актима писало је да је то „удружење грађана чији је циљ ширење кино-аматеризма“.
Клуб је назван по највишем врху Козаре, који се налази на надморској висини од 816 метара, али ове цифре асоцирају и на два формата филмске траке, која су у то вријеме била резервисана искључиво за кино-аматере – 8 и 16 милиметара. Први предсједник клуба био је Ивица Куртовић, ондашњи сниматељ у бањалучком дописништву ТВ Сарајево, једини професионалац међу људима окупљеним у „Козари 816“. Кино-аматери Бањалуке окупљали су се готово свако поподне у такозваној „плавој бараци“ на Пасколиној циглани. Ту су биле клупске просторије, у којима је била смјештена техника (камере, пројектори, монтажне лите и лепилице), али и архива, са документацијом и филмовима снимљеним под окриљем клуба.
„Козару 816“ финансирала је Народна техника, а од тог новца углавном је купована филмска трака – „двострука осмица“ и „супер осмица“, а нешто касније и популарна „шеснаестица“. Нико од чланова клуба није имао никакав хонорар, нити је остваривао право на било каква примања по основу чланства у овом удружењу.
Иако је Кино-клуб „Козара 816“ финансирала Народна техника, због ограничених и релативно скромних средстава, која су клубу била на располагању, главне пројекте су – ипак – финансирали сами аутори.
Бањалучки кино-аматери су своје филмове редовно слали на многобројне смотре непрофесионалног филма у СФР Југославији и иностранству, на којима су често награђивани највриједнијим признањима. Поменимо само да је, на примјер, „Трилогија Едгара Поа“ (1979) Велимира Бојка на 19. републичком фестивалу аматерског филма у Коњицу, одржаном 1979. године, награђена златним плакетама за најбољи играни филм, режију и монтажу. „Лигеја 2“ истог аутора, снимљена 1981. године, недуго по премијери добила је „златни кључ града Новог Сада“ на 16. фестивалу аматерског филма „Мартовска осмица“, одржаном у највећем војвођанском граду.

"Плима жеља и снова" и "Прољетни салон"

Такође, филм „Ритам“ (1981) Едина Тахировића и Адема Кобашлића, освојио је Гран-при, те златне плакете за играни филм, режију и монтажу на 21. републичком фестивалу аматерског филма, одржаном исте године у Бањалуци, а „Метрополис“ (1982) Слободана Станишића награђен је 1982. године златним плакетама за играни филм и режију, као и специјалном наградом за рад са глумцима на 22. смотри непрофесионалног филма БиХ у Зворнику. За набрајање посебних награда и диплома за умјетнички израз и камеру, којима су у периоду 1978-1985. година овјенчани чланови „Козаре 816“, било би нам потребно заиста много простора...
Сјајна звијезда јединог организованог удружења бањалучких кино-аматера почела је да тамни оног тренутка, када је – средином 1984. године – назив клуба из „кино“ трансформисан у „филмски“. Амбиције бањалучких непрофесионалаца до тог момента надрасле су дјеловање у сфери аматеризма и биле окренуте ка стварању услова за функционисање једне озбиљне филмске продуцентске куће у Бањалуци, чију би окосницу – наравно – чинили они, који су претходних година на траци ширине осам и 16 милиметара доказали да посједују неспорни таленат.
Међутим, идеја о преименовању „Козаре 816“ у Филмски клуб није се свидјела њеном оснивачу - Народној техници – а истовремено је из Сарајева кренула права лавина оптужби на рачун бањалучких аматера. Сарајлијама није било јасно како су се Бањалучани уопште дрзнули да сањају снове о озбиљној продуцентској кући, која би проистекла из „Козаре 816“, када је комплетна филмска производња за подручје БиХ – по комунистичкој дефиницији – морала да буде смјештена у Сарајеву.
Стални напади из Сарајева, подметања клипова у ентузијазам и амбиције кино-аматера у Бањалуци и завртање славине за финансирање Филмског клуба од стране Народне технике лагано су гушили активности „Козаре 816“. Уједињени лицемјери стезали су своје окове око врата поменутог клуба и успјели да га у потпуности угуше у другој половини 1985. године.
Тако је завршена кратка, али славна „епопеја“ Кино (Филмског) клуба „Козара 816“, која је оставила дубок печат у историји покретних слика на подручју Бањалуке...

"Реквијем" и "Робинзон Крусо"

Филмски опус овог удружења, према сачуваној документацији, чинило је укупно 28 документарних, играних и експерименталних остварења. Намјерно кажемо „чинило је“, јер се о судбини неколико филмова данас не зна ништа. Од појединих остварења данас постоје само штури технички подаци (назив, година производње, аутор, сарадници, формат, техника, трајање) и неколико кадрова из тих филмова.
Кино-бравуре бањалучких аматера, које су преживјеле до данашњих дана, налазе се у веома лошем стању, због неадекватних услова у којима су чуване посљедњих 20 и више година. Ови филмови, тренутно, не могу да буду приказани широј јавности уз помоћ кино-пројектора и потребна им је хитна рестаурација.
Асоцијација за визуелне умјетности ФЕНИКС АРТ недавно је конкурисала на Јавном позиву за суфинансирање јавних потреба у области културе Републике Српске за 2008. годину – који је расписало републичко Министарство просвјете и културе - пројектом под називом „Дигитализација филмског фонда Кино-клуба „Козара 816“ – Бањалука“. Комисија, коју је именовало поменуто министарство, одобрила је финансирање овог пројекта, тако да би крајем ове или почетком сљедеће године требало да буде завршена рестаурација, а потом и дигитализација сачуваних филмова „Козаре 816“.
Тек по завршетку овог обимног и веома компликованог посла љубитељи седме умјетности у Бањој Луци биће у прилици да се упознају са дијелом стваралаштва најплодније генерације филмских непрофесионалаца у овом граду, која је била окупљена око Кино-клуба „Козара 816“...


"Обична прича"

ФИЛМСКИ ОПУС „КОЗАРЕ 816“

  1. Трилогија Едгара Поа“ (1979, Велимир Бојко, нормал 8 мм)
  2. Прољетни салон“ (1980, Велимир Бојко, нормал 8 мм)
  3. Лигеја 1“ (1980, Велимир Бојко, нормал 8 мм)
  4. Колоне бола и поноса“ (1980, Велимир Бојко, нормал 8 мм)
  5. Узводно од туге“ (1980, Един Тахировић и Адем Кобашлић, супер 8 мм)
  6. Лигеја 2“ (1981, Велимир Бојко, супер 8 мм)
  7. КЕП 80“ (1981, Велимир Бојко и Слободан Станишић, 16 мм)
  8. Ватра!“ (1981, Велимир Бојко, нормал 8 мм)
  9. Ритам“ (1981, Един Тахировић и Адем Кобашлић, супер 8 мм)
  10. Професор“ (1981, Дарко Алексић и Самир Хамзабеговић, нормал 8 мм)
  11. Присјећања“ (1981, Огњен Карабеговић и Велимир Бојко, супер 8 мм)
  12. Прољетна соната“ (1982, Велимир Бојко, супер 8 мм)
  13. Робинзон Крусо“ (1982, Дарко Алексић, нормал 8 мм)
  14. Плима жеља и снова“ (1982, Самир Хамзабеговић, супер 8 мм)
  15. Метрополис“ (1982, Слободан Станишић, 16 мм)
  16. Зид“ (1983, Ратко Кларић, супер 8 мм)
  17. Строј и паучина“ (1983, Срђо Боговић, 16 мм)
  18. ЕПП за вокмен“ (1983, Ратко Кларић, супер 8 мм)
  19. Етида“ (1983, Велимир Бојко, 16 мм)
  20. Лигеја 3“ (1983, Велимир Бојко, 16 мм)
  21. Обична прича“ (1983, Дарко Алексић, нормал 8 мм)
  22. Реквијем“ (1984, Велимир Бојко, нормал 8 мм)
  23. Друже Тито ми ти се кунемо“ (1984, Самир Хамзабеговић, 16 мм)
  24. Шевченко“ (1984, Велимир Бојко и Слободан Станишић, 16 мм)
  25. Хорације“ (1985, Слободан Станишић, 16 мм)
  26. Морела“ (1985, Велимир Бојко, 16 мм)
  27. Копаонику с љубављу“ (1985, Велимир Бојко, 16 мм)
  28. С. В.“ (1985, Ратко Кларић, супер 8 мм)


ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ:

  • Архива Кино-клуба „Козара 816“
  • Архива „Гласа“
  • Билтени републичких фестивала аматерског филма БиХ
  • Часопис „Синеаст“
  • Свједочење Велимира Бојка

 


Кино аматеризам






Архив
Штампај Пошаљи пријатељу Назад
ГАЛЕРИЈА | ВИДЕО | ЛИНКОВИКОМЕНТАРИ | КОНТАКТ  
Дизајн и CMS: BTGport.net

Феникс © сва права задржана