Ћирилица   /   Latinica   /   English
   
FENIX ART
Кинематографија
Републике Српске
Фотографија
Републике Српске
Стрип сцена
Републике Српске
Из свијета филма





KATHOLISCHE MISSION FÜR DAS DEUTSCHTUM IM AUSLAND – ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ О ТРАПИСКОМ РЕДУ И ТРАПИСТИЧКОЈ ОПАТИЈИ

Горан Дујаковић


"KATHOLISCHE MISSION FÜR DAS DEUTSCHTUM IM AUSLAND" – ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ О ТРАПИСКОМ РЕДУ И ТРАПИСТИЧКОЈ ОПАТИЈИ "МАРИЈА ЗВИЈЕЗДА" КОД БАЊЕ ЛУКЕ
(1939. година)


У филмској литератури постоји врло мало података о филмској продукцији у Бањој Луци у периоду до 1940. године. Постојећа литература само фрагментарно расвјетљава појаву и развој седме умјетности, углавном површно и често нетачно, без јасних извора информација. Већина досадашњих истраживача историје кинематографије на подручју Босне и Херцеговине углавном се базирала на истраживања филмских активности у Сарајеву, Мостару, Травнику и Јајцу који су због својих културних, историјских и природних знаменитости били интересантни за иностране путујуће сниматеље, па тако о овим филмским подухватима постоји и више писаних података. Бања Лука је најчешће само узгредно (углавном за туристичке или путописне филмове) била интересантна за филмске камере у периоду до Другог свјетског рата. Одатле и мањи интерес истраживача (кинематографије) за град на Врбасу јер се сматрало да је филмска дјелатност овдје била врло скромна. У том смислу, сваки нови податак о досада "непознатим филмовима" употпуњује мозаик сазнања о раним данима седме умјетности у Бањој Луци која и није била толико скромна. 

 
 
Када сам 2001. године трагао за филмским материјалом о ускотрачним пругама Босне и Херцеговине за документарни филм "Мој мртви град" (Срнетица), обраћао сам се разним институцијама у којима би се могао налазити филмски материјал. Знајући да је ЈНА имала богату колекцију наставних филмова, обратио сам се и Школском наставном центру Војске Републике Српске "Рајко Балаћ" у Бањој Луци, односно њиховој филмотеци. Дио филмова филмотеке био је још прије 1991. године телекиниран за наставне потребе и коришћен као показно средство за питомце Школског центра оклопних јединица "Петар Драпшин" (касније преименован у "Рајко Балаћ"). На једној од ВХС касета, коју сам добио овом приликом за преглед, нашла су се и два документарна филма која су директно у вези са бањолучком прошлошћу прве половине двадесетог вијека. Највјероватније да су приказивани питомцима у сврху упознавања историје ових крајева. Један од тих филмова био је "КРОЗ ВРБАСКУ БАНОВИНУ" (алтернативни наслов - Бањалука и околина) Шпире Боцарића, снимљен око 1937. године (филмска копија налази се у власништву Музеја Републике Српске) а други, за мене до тада непознат, о траписком реду код Бање Луке, урађен 1939. године. Био сам не мало изненађен овим филмом, који свакако представља један од најдрагоцјенијих познатих филмских материјала снимљених прије Другог свјетског рата на подручју Бање Луке. Копија филма такође се налази у посједу  Музеја Републике Српске.


Траписти

Ко су у ствари Траписти? "Име су добили по чувеном француском самостану "Ла Траппе" из кога је средином 17. вијека кренула реформа цистерцитског реда, која се жељела вратити на некадашњу строгу дисциплину из времена Св. Бернарда. Службено се називају "Цистерцити строгог обреда". Уз картузијанце, реформисани цистерцити (траписти) спадају у најстрожи ред у Католичкој цркви. Опслужују правило живота светог Бенедикта које гласи: "Моли и ради" - "Ора ет лабора". Изоловани су од свијета, много моле, баве се мануелним радом и шуте."6
Историја траписког реда на подручју Бање Луке започиње са опатом Франзом (Фрањо) Пфанером који је утемељио самостан "Марија Звијезда" (Марија Стерн) у Делибашином селу 1869. године. Наредних година, из скромне дрвене колибе, девет траписта постепено удара темеље привременог самостана. У пољеће 1870. године почињу градити нови самостан за који од Турака морају да траже дозволу и добијају одобрење за "кућу од 60 соба". Године 1877. граде болницу, дјечије сиротиште 1878. а 1885. године граде пивовару (данашња "Бањалучка пивара"). Убрзо граде нове погоне и шире дјелатност, па тако ниче: општи расадник (1894), нова творница текстила (1897), творница боја са бојадисаном и праоницом (1898), хладњача (1899)... итд. Послије добијања дозволе за изградњу хидроцентрале (25.02.1899), самостан је 27.03.1899. године добио своју електричну енергију која од 1902. године освјетљава и дио града Бање Луке.
Траписти су лако прихватали све техничке новотарије, па тако и филм који се почетком двадесетог вијека стидљиво појављивао на овдашњим вашарима. Ако се има у виду да су у Бањој Луци (према познатим подацима) први филмови приказивани у периоду 1908-1909. године у програмима путујућих биоскопа а да се 1910. године у граду отвара први стални биоскоп у власништву Хамдије Афгана, онда не изненађује да су траписти међу првима прихватили покретне слике (ако не и први)  и то већ у првој деценији прошлог вијека. "До 1910. године стално се смјењују учитељи чија имена нећемо наводити, али успут истичемо да завод од о. Доминика (Опат Доминик 1894-1920) добија на поклон кино апарат, те се сада у заводу често приказују дјечији и поучни филмови који стижу из Беча."1

 
Dominik Assfalg  - У вријеме док је био опат самостана "Марија Звијезда" поклања заводу кино апарат
 

Структура филма

Документарни филм KATHOLISCHE MISSION FÜR DAS DEUTSCHTUM IM AUSLAND"-"КАТОЛИЧКА МИСИЈА ЗА ЊЕМАЧКУ СТВАР У ИНОСТРАНСТВУ", снимљен је у формату 16 мм, дужине 390 метара (трајање 35'35"), састављен од четири јасно одвојена дијела унутар којих се налази велики број међунатписа на њемачком језику, што је и разумљиво јер је њемачки био основни језик којим су се служили припадници траписког реда. Осим наслова, филм не садржи натписе (кајроне) о екипи која је урадила филм. Конципиран првенствено као пропагандни филм у коме се излаже прошлост овог реда на подручју Бање Луке, живот, активности, достигнућа, индустријски објекти и духовни живот - филмом је обухваћен и рад филијала ове заједнице у Маглајанима и Новој Тополи. Филм је снимљен на завидном нивоу, монтиран и склопљен као једна складна цјелина која задовољава потребе за које је рађен. Посебно су интересантни снимци подручја Бањалучког поља, снимљени са узвишења изнад "Марије Звијезде", архитектура, неколико снимака Ферхад пашине џамије, кадрови сиротиње која се храни у јавној кухињи траписта и унутрашњи рад самостана (свирачи, учионице, фискултура, штампарија, молитве... итд). Филм је неоспорно фасцинантан филмски документ о траписком реду који је утемељио индустрију Бање Луке у раном постосманском периоду.

У наставку текста је кратак опис садржаја дијелова филма.
Називи цјелина су у овој анализи постављени не из натписа или међунатписа, већ из садржаја који преовлађује у дијеловима филма.


I. дио - хроника
Почетак филма конципиран је као хроника у којем се измјењују кадрови босанско-херцеговачких предјела, слике кањона (највјероватније ријеке Врбас), старе босанске куће, људи који носе дрва за огрев и град Јајце.
Хронолошки се приказује живот траписта од самих почетака у скромној брвнари, молитви, клањања и гробаља, гдје чекају ускрснуће Христа. Филмска камера биљежи  крчење шуме, обрађивања земље, чишћење цигле и цријепа. Један дуги кадар у швенку преко документа на турском језику показује дозволу за зидање првог самостана. Први дио филма завршава се снимцима објеката које су траписти у раном периоду подигли, зграде економије и пиваре. У завршници се налази одличан, дуги кадар који приказује комплекс у цјелини.   

II. дио - економија
Цјелина започиње сликом скеле која превози људе и коње на другу обалу Врбаса. Слиједе кадрови жељезног моста којим су траписти повезали двије обале, воденице и унутрашњост млина. Индустријализација која се интензивира илустрована је новим објектима, дјелатностима и занатима: хидроелектрана, људи који одржавају погоне, штампарија, словослагачи, ковачница, поткивачи, кројачница, баштовани, пробијање пута, крчење шуме и сјеча дрвета. Пред филмском камером дефилују стада говеда и крава, свиње, кокоши, прави се траписки сир, пакује и ставља оригинални печат... један давни живот. На целулоиду марширају свештеници покривени  капуљачама мрачним ходницима снимљени под експресионистичким свјетлом... распело и споменик у дворишту.  Свакодневица - ученици који уче математику, тамбураши и тамбурашница. И за крај другог дијела филма, импресивни документаристички кадрови јавне кухиње и сиротиње која прима храну. 
            

Кадрови из филма  KATHOLISCHE MISSION FÜR DAS DEUTSCHTUM IM AUSLAND

        
III. дио - живот питомаца (ученика) сиротишта
Из једног од међунатписа овог дијела филма сазнајемо да на простору Босне, Бачке, Баната, Славоније и нове Југославије живи 700.000 католичких Нијемаца. Кадрови свакодневице ученика у "Марији Звијезди".  Свештеник у крупном плану предаје ученицима који слушају и записују. Снимци фискултуре ученика који трче око цркве и раде вјежбе. Одмор ученика: ужина, игра труле кобиле, прескакање, боксање и одгуривање пред објективом непознатог сниматеља. Културни живот: оркестар... виолине... хармонике и хор. Игра пребацивања новчића са руке на руку и читање молитве уз хор.          

IV. дио - Активности у траписким филијалама у Александровцу (RUDOLFSTAL) и Новој Тополи (WINDTHORST) у Лијевче пољу на путу Бања Лука - Градишка.

Посљедњи дио филма приказује свештеничке процесије у црквама у Александровцу и Новој Тополи: ученици носе заставе, свијеће и читају молитве... иза њих иде оркестар и свирају виолине... молитва, говор свештеника... дјеца која се поклањају. Цјелина се завршава дугим швенком, снимљеним из велике даљине, пред којим се откривају објекти  комплекса "Марија Звијезда", Бањалучко поље и далека брда покривена снијегом. Међунатпис на крају филма на њемачком језику - "DIES ALLES DAS GESEGTE WERK VON 70 JAHREN!" – преведено - "Ово све благословљено дјело од 70 година!" - омогућује нам да настанак филма прецизно датирамо у 1939. годину, 70 година послије доласка Франца Пфанера који је 1869. године утемељио траписки ред у близини Бање Луке.  


Ко је аутор филма?

У постојећој филмској литератури не постоје подаци о филму, па самим тим ни о аутору и сниматељима.
Постоји неколико претпоставки:
1. Да је сниматељ и аутор филма Шпиро Боцарић
2. Фрањо Ледић
3. Непознати њемачки аутор (сниматељ)     

Ауторство Шпире Боцарића на овом филму је мало вјероватно. Ако се пажљиво упореде филмови КРОЗ ВРБАСКУ БАНОВИНУ и  KATHOLISCHE MISSION FÜR DAS DEUTSCHTUM IM AUSLAND уочљива је разлика у вјештини баратања филмском камером, па и сам монтажни поступак који је у ова два филма потпуно различит и занатски неупоредив. Код Боцарића су покрети камере растрзани и показују тенденцију сниматеља да невјештим покретом камере обухвати што је могуће више простора. Ово кретање се често манифестује цик-цак покретом камере који из хоризонталног прелази у вертикални швенк. Код сниматеља филма о Трапистима покрет камере је прецизно одмјерен са јасном намјером да што сажетије обухвати предвиђени садржај. Пошто Боцарић ипак слови као кино-аматер коме је филмска камера првенствено служила за биљежење етнографских мотива и пејзажа, очигледно је да је и сам доста истраживао и откривао могућности филма, па је мало вјероватно да он стоји иза снимања филма о Трапистима који представља (и за данашње стандарде) студиозан подухват за који је потребно доста филмског знања и вјештине. 
Фрањо Ледић је посјећивао Бању Луку у више наврата током 1935. године и  снимио више филмских забиљешки (о чему ће детаљно писати у једном од наредних текстова), између осталог и једне фудбалске утакмице која се приказивала у облику журнала прије почетка редовних кино пројекција у ПАЛАС тон-кину, аеро-митинг у Залужанима, старе дијелове града, Горњи Шехер и тврђаву Кастел... итд. Чак постоји индиција да је Ледић тих година спремао дугометражни документарни филм о Бањој Луци!!? Неки од кадрова снимљени те године приказани су у филму Поздрав из Бањалуке који је прије неколико година приказан у оквиру ревије НИТРАТНЕ РИЗНИЦЕ коју је организовао ФЕНИX АРТ у сарадњи са Југословенском кинотеком. Југословенска кинотека је овај филм (погрешно) датирала у 1939. годину. Филм је по прилици само измонтиран материјал тон-журнала Звоно који је Ледић тридесетих година производио документујући занимљива мјеста и догађаје широм краљевине Југославије. Кадрови су највјероватније, према документованим описима филмских активности Ледића, снимљени 1935. године. Нема података да је Фрањо Ледић током 1938. и 1939. године снимао на подручју Бање Луке, па ни трапистичког самостана "Марија Звијезда".                             
Филм о трапистима код Бање Луке највјероватније су снимили њемачки сниматељи који су према садржају (и дужини филма) извјестан период провели у самостану биљежећи свакодневицу трапистичког реда. Али, то су само претпоставке које ће бити потврђене студиозним истраживањем архивске грађе, првенствено самостана "Марија Звијезда". 


ЛИТЕРАТУРА:

  1. Анто Ћосић (1994): 125. обљетница трапистичке опатије "Марија Звијезда"
    у  Бањалуци, Бискупски орданијарат Бања Лука и Трапистичка опатија "Марија Звијезда", Бања Лука, 1-46
  2. Дејан Косановић (2000): Лексикон пионира филма и филмских стваралаца на тлу југословенских земаља - Југословенска кинотека, Феникс филм, Институт за филм, Београд
  3. Дејан Косановић (2005): History of Cinema in Bosnia and Herzegovina 1897-1945, Научна КМД, Феникс филм, Београд
  4. Дејан Косановић(1988): Филмографија филмова о Босни и Херцеговини 1918-1941,  Синеаст, број 105-106  
  5. Дејан Косановић(1999): Путујући, полустални и стални кинематографи на тлу Босне и Херцеговине 1897-1941, Синеаст, број 111-112
  6. Афиша - 135. година трапистичког самостана "Марија Звијезда", 2004, Бања Лука  
  7. Фотографије - архив самостана "Марија Звијезда", Бања Лука  
  8. Архива аутора текста




Галерија:  кадрови из документарног филма KATHOLISCHE MISSION FÜR DAS DEUTSCHTUM IM AUSLAND  (1939. година)


Архивски филм






Архив
Штампај Пошаљи пријатељу Назад
ГАЛЕРИЈА | ВИДЕО | ЛИНКОВИКОМЕНТАРИ | КОНТАКТ  
Дизајн и CMS: BTGport.net

Феникс © сва права задржана