Ћирилица   /   Latinica   /   English
   
FENIX ART
Кинематографија
Републике Српске
Фотографија
Републике Српске
Стрип сцена
Републике Српске
Из свијета филма





Историја бањалучке стрип сцене 1945-1999.

Горан Дујаковић

Преглед бањалучких стрип - аутора и новина које су објављивале стрипове

I дио - Праисторија?

Стрип, медијум који се појавио посљедњих година XИX вијека, оспораван, хваљен, а понекад и забрањиван, један је од најинтересантнијих и најприсутнијих видова визуелне умјетности у свјетским оквирима. Живот стрипа везан је за живот новине. Тамо се, уосталом, и појавио у оном облику у коме га данас познајемо. Готово да и нема новине која на неки начин не третира стрип, или као прилог, или су то теоретско-критички текстови. Почеци историје стрипа прилично су магловити и недефинисани. Педантни "археолози" овог медијума у свом "чепркању" кроз дубоку прошлост, пронашли су његове коријене још у вријеме египатске цивилизације, па чак и раније, на зидовима праисторијских пећина, када је човјек први пут остављао осликане импресије из свакодневног живота. Збуњеност ове врсте долази из основног постулата стрипа "причање неке приче разложено кроз више слика које се надовезују једна на другу", који се могу пронаћи на осликаним каменим зидовима из периода освита цивилизације. Ипак, прави почеци стрипа какве данас познајемо (мање или више, општеприхваћено), са свим графичким и ликовним елементима медија - радња се одвија путем низа међусобно повезаних квадратића, и у начелу, чита с лијева на десно и одозго надоље - узимају се за посљедњу деценију прошлог вијека, када се у илустрованим новинама појављују први низови "шарених сличица". Године 1896. у Херстон журналу појавио се посебан стрипски додатак у коме је био стрип "Жути дјечак" (или "Жути деран", "Yеллоw Кид"), који се, по мишљењу већине историчара стрипа (са Запада, прим. ур.), сматра за први "прави" стрип. Од тада стрип се развио: свугдје присутан и јасан у свом универзалном језику, обиљежен временима успона и падова, али увијек присутан и популаран.

На просторима "свих бивших Југославија" излазило је много новина које су на различите начине презентовале стрип. Посебну пажњу стрипу посвећивали су стрипски магазини (па ваљда су и због тога и постојали? ) као што су Стрипотека, Екс магазин, Стрип Арт... који су представљали иностране умјетнички вредније и комерцијалније стрипове. Поред ових, постојали су и стрипски магазини другачијих усмјерења (Ју стрип магазин, Наш стрип, Патак) који су представљали радове југословенских стрипара. Ова другоспоменута врста магазина обично није дуго излазила и брзо се гасила, првенствено зато што објављени стрипови нису били довољно комерцијални, или су били сумњивог квалитета. Тако се простор за објављивање "домаћих" стрипова врло често сводио на објављивање ван стрипских магазина - у разним ревијалним, политичким, дневним и дјечијим часописима. Ово се посебно осјетило у тзв. периферним културним средиштима.
Једно од таквих средишта била је и Бања Лука, која се стицајем разних административно-политичких околности у бившој Босни и Херцеговини и фаворизацијом престолничког статуса Сарајева нашла у маргинализованом положају, запљуснута "културним таласима" из Загреба. Прве модерне штампане новине у Бањој Луци појавиле су се 1906. године, за вријеме аустроугарске окупације.


-Стрип Ненада Радановића објављен 29. новембра 1954. године


Наредних неколико деценија прве половине XX вијека у Бањој Луци излазило је 58 новина, различитих усмјерења. Све су оне углавном излазиле кратко, и гасиле су се послије неколико бројева. Међу њима је било и неколико шаљивих (хумористичких): Чичак, Бубањ, Нови чичак и Шишмиш. На жалост, мањи дио ових новина је сачуван у архивама Републике Српске, док се највећи дио налази у архивама Републике Хрватске, што отежава истраживање историје издаваштва у овом предратном периоду, па и самих почетака стрипа у Бањој Луци, који би можда могли имати коријене на страницама управо ових илустрованих новина. У овом тексту осврнућемо се на период послије ИИ свјетског рата, детаљно обрађујући све доступне и пронађене новине (укључујући и фабричке), с посебним освртом на "домаће" ауторе који су објављивали стрипове у њима. Текст неће обухватити излете бањалучких стрипара у новинама ван ове средине.
Посматрајући период непосредно послије ИИ свјетског рата, уочава се прилично сиромашно издаваштво у Бањој Луци. Дуго година, у граду је излазило дневник Глас (под неколико различитих имена) као једине новине. Прича о Гласу, о новинама које су битно утицале на развој бањалучке стрипске сцене, почиње 1943. године, када се први пут појавио у тада ослобођеном Дрвару. Завршетком ИИ свјетског рата Глас почиње да излази у Бањој Луци као орган Обласног народног фронта, све до 1951. када престаје да излази. Поново се појављује 1953. године, сада под именом Бањалучке новине, па онда као Крајишке новине, да би се од 1963. усталио под старим именом Глас , а од 1992. године као Глас српски. У ратним и поратним годинама Глас је био скромно графички опремљен, красила га је тек понека вињета, тако да се прве "праве" новине, са штампаним фотографијама и илустрацијама, појављују тек у педесетим годинама. Године 1954, 24. јануара, у Бањој Луци почиње да излази Млади Крајишник, омладински лист Босанске крајине. У њему, већ од првих бројева излазе карикатуре младог карикатуристе Ненада Радановића, који је први представник ове новинарске дисциплине на овим просторима. У бројевима 5 и 6 објављује карикатуре у двије слике, да би у броју 9, од 29. новембра 1954. године, у додатку Младог Крајишника - Млади Крајишник за дјецу - објавио и први посљератни стрип у Бањој Луци. Стрип је цртан у форми каиша, са три квадратића, сценаристички осмишљен једноставном причицом о "храбрости" малог дјечака. Радановић је био прилично активан цртач тих година, па своје карикатуре објављује и у тадашњим Бањалучким новинама. У броју од 21. јануара 1955. појављује се као аутор пет карикатура у пет квадратића, поређаних у два реда: двије у горњем и три у доњем. Карикатуре су различитих тема, причом без било какве међусобне повезаности, али графичким изгледом ова "конструкција" увелико подсјећа на "тековину" стрипа.


-Први каиш стрипа "Давид Штрбац" изашао је 2. априла 1973. године


Да су све ово били само спорадични иступи стрипа на страницама бањалучке штампе, свједочи велика временска празнина, до појаве првих наредних објављених стрипова. Године 1963. почиње да излази лист Крајишки жељезничар, лист Синдиката жељезничког транспортног предузећа - Бања Лука. Већ у двоброју 3/4 излази каиш "Жељезнички ТВ-екран" аутора Живка Праштала. Овај стрип ће се током читаве те године континуирано појављивати из броја у број (проширен на по два каиша у једном наставку), да би се посљедњи пут појавио у двоброју 10/11, новембра 1963. Иако је у овим новинама Праштало током наредне двије године објављивао карикатуре и цртачки био активан, са стриповима се више није појављивао. Тако поново долази до паузе, сада готово деценијске, све до појављивања стрипског серијала "Давор" 1972. године на страницама Гласа. Тај догађај ће означити почетак нове етапе у животу до тада веома скромне бањалучке стрипске сцене, када стрип од спорадичног објављивања постаје појава која ће имати континуитет наредних деценија, све до данашњих дана.

II дио - Каиш "тракавице"

Једна од најједноставнијих форми причања приче у стрипу је каиш у коме се радња одвија, најпростије речено у једном реду, кроз неколико квадратића (стандардно у три). Стрипови ове врсте живе најчешће у новинама дневног ритма излажења, а врло често се дешава да постану нека врста заштитног знака појединих листова. Овакви стрипови обично излазе годинама на задњој страни, свакодневно или седмично, у зависности од концепције листа, али и од могућности аутора стрипа. У Бањој Луци први стрип ове врсте појавио се 2. октобра 1972. године под називом "Давор", потписан од аутора (цртач и сценариста) Душана Рељића. Стрип је био намењен дјеци, па тако главни јунак, дјечак са великим наочалима, пролази кроз разне догодовштине из живота дјеце (школа, љубавни проблеми...), али и кроз оне које су везане са свијетом одраслих. Укупно је изашло 73 независна наставка овог стрипа. Излазио је редовно три пута седмично, до 31. марта 1973. године, када се посљедњи пут појавио.


-Стрип јунак #Давор# аутора  Душана Рељића појавио се 2. октобра 1972. године


У броју Гласа у коме је изашао задњи наставак "Давора", најављен је почетак излажења новог стрипа, који ће постати дугогодишњи заштитни знак ових новина. Аутор овог стрипа је Миро Млађеновић, који је уприличио лик Давида Штрпца из Кочићевог дјела "Јазавац пред судом", и успјешно га пренио у данашње вријеме, чиме је овај лукави горштак постао свједок и учесник савремених збивања, дајући тако свој печат текућој стварности. Вјерно се придржавајући карактерних особина и физичког изгледа у оној мјери која је допуштена у стрипу, аутор је кроз "Давида Штрпца" коментарисао широк избор тема од којих су се неке већ налазиле у најави пред прво појављивање стрипа: живот, спорт, привреда, комуналије, политика, људи, урбанизам и друго. Први каиш стрипа "Давид Штрбац" изашао је 2. априла 1973. године, и од тада је три пута седмично непрекидно излазио до 31. марта 1978. године, када настаје прекид у излажењу. Када је 8. фебруара 1983. године Глас постао дневни лист, "Давид Штрбац" се поново појављује, излазивши свакодневно, уз мале прекиде, све до 21. децембра 1991. године, када излази посљедњи каиш. Послије краћег времена "Давид Штрбац" је излазио у форми карикатуре на насловној страни Недјељног гласа, да би 1992. године потпуно нестао.

Миро Млађеновић, дугогодишњи карикатуриста, а једно вријеме и главни уредник Гласа, урадио је још неколико стрипских креација на страницама овог листа. Паралелно са "Давидом Штрпцем", од 23. јануара 1982. године, у Гласу се једанпут седмично појављује јунак Биберче, необични дјечак са врло шароликим друштвом: Злоћо, Луфт, Балон, Тале, Монструм... Овај стрип цртан је у форми каиша, а послије и без квадратића, што је било карактеристично и за "Давида Штрпца" у каснијој фази објављивања. И "Биберче" је имао прекиде у излажењу, па тако први настаје од 11. децембра 1983. године, да би се поново појавио 28. септембра 1985. године у оквиру рубрике "Он, Она, Оно", такође једанпут седмично. Посљедњи каиш "Биберчета" изашао је 16/17. маја 1987. године. Поред ових дужих стрип серијала, Млађеновић је у форми каиша, цртао и рекламне стрипове о Привредној банци Сарајево у времену од 1977. до 1981. године, и то у периоду када није радио "Давида Штрпца". У почетку излажења ове стриповане рекламе су ишле из броја у број (у 1977. години 16 различитих наставака), да би 1981. године излазиле веома ријетко, а затим потпуно престале. Објављиване су на задњој страни, да би се посљедњих година преселиле на неку од унутрашњих страна (најчешће је то била предзадња).


-23. јануара 1982. године, појавио се симпатични јунак # Биберче#


Дугогодишње бављење стриповима краћих форми, који су, може се рећи, били Млађеновићева специјалност, резултирало је издавањем свеске, првог стрипског албума у Бањој Луци. У оквиру едиције "Гласова свеска број 6" на 32 странице је 1987. године представљен његов најуспешнији стрип "Давид Штрбац", у 84 каиша, који су по мишљењу издавача (и аутора?) били најуспелији од преко 1000, колико је до тада створио. Причу о Мири Млађеновићу, ветерану бањалучког стрипа, завршавам податком да је 1974. године нацртао стрип од четири табле, форми коју је веома ријетко радио. Стрип се звао "Злоћо Монструм", међутим никада није објављен.

Путовања кроз стрипове дужих серијала (или каиш "тракавице"), настављамо подсјећањем на лик дјечака "Зврлета" аутора Ђорђа Лазаревића, који је први пут објављен у Недјељном гласу, на дјечијој страни, 18. септембра 1977. године. Стрип је излазио једном седмично уз повремене прекиде, све до 4. октобра 1986. године, када се посљедњи пут појавио. Осим Зврлета, Ђорђе Лазаревић је створио још неколико стрип - ликова: Тиквомира, Гикана, Муцка и Тривуна, од којих су неки објављени у новинама ван Бања Луке. Током седамдесетих година, од стрипова у форми каиша, у Гласу се још у два наставка (5. и 19. јуна 1976. године) појавио краћи стрип "Јоја и Боја" потписан од цртача Едина Фазлића и сценаристе Анке Томан.

III дио - Експанзија

Посебно поглавље у развоју бањалучке стрипске сцене започиње половином новембра 1984. године, када се у Гласу појављује страница-рубрика "Свијет младих". У оквиру ове рубрике, поред текстова блиских омладини (поп-рок музика, филм, мода, топ-листа) почињу се објављивати радови младих стрипара. По први пут на овим страницама излазе једностраничне стрипске приче (у даљем тексту табла), представљајући нову генерацију стваралаца који су радили под утицајем савремених свијетских стрипара. Овдје ћемо хронолошким редом, по времену појављивања, представити неколико најзначајнијих представника ове генерације. Први се на страници "Свијет младих" појавио аутор Саша Каралић, таблом "Облак изнад" 17. маја 1986. године. Углавном је цртао стрипове научнофантастичног жанра и био комплетан аутор, цртач и сценариста. На страницама Гласа објавио је дванаест табли, као што су: "Облак изнад", "Порука", затим један без наслова, "Лет", "Тхе Баал", "Златне 90-те" "Маске", "Шах", "Шах 2" "Шах 3", "?..." и "Иза седам гора". Посљедњи стрип на страници "Свијет младих" објавио је 2. августа 1987. године.

Други изразитији аутор ове генерације је Горан Дујаковић - Феникс. Прво представљање читаоцима имао је стрип каишем "Аполло" 19. јула 1986. године. Овај стрип је цртан у различитим формама, од каиша до више табли. Стрип се бавио универзалним темама, урађен као серија размишљања о "обичним стварима": сновима, смрти, свемиру, Богу, вјери, људима, животу итд. Главни јунак Аполо безвремени је становник неког тијела у свемиру одакле посматра Земљу и оно што се догађа око ње. Укупно је нацртано 97 наставака овог стрипа, од кога је објављен само мањи дио - 35. Осим серијала "Аполло" аутор је на овим страницама објавио неколико табли. Хронолошким редом: "Алегро Барбаро" "Алегро Барбаро 3", "Антимачка", "Папиллон 3", "Флека" и "Сида".

Милорад Вицановић појавио се посљедњи као значајнији аутор на страницама Гласа 27. јуна 1987. године стрипом "Мачка". Он је већ тада био познат као члан и оснивач стрип-групе "Девета димензија", у оквиру које је излагао широм бивше Југославије. На страницама "Свијета младих" објавио је стрипове: "Ма људи: шуме", "Ма људи: спавалице", "Побједник" и "Једна прича".

Осим ових аутора на овим страницама је изашло и неколико радова других цртача, скромнијих по обиму и досезима. То су: стрип без наслова аутора Бошка Милојевића (изашао 9. јула 1985), "Мирко и Славко" аутора Игора Бобана (1. марта 1987) и неколико каишева фото-стрипова аутора Слободана Рашића (током 1987).

Ово веома битно раздобље бањалучке стрипске сцене завршено је новембра 1988. године када се страница "Свијет младих" стопиле са страницом "Ђачки кутак". Послије кратког временског периода, концепцијским претумбавањем Гласа, ова страница неповратно настаје. Поред Гласа, главног носиоца стрипских дешавања у Бањој Луци, још је неколико листова његовало домаћи стрип током седамдесетих и осамдесетих година. Лист бањалучке гимназије Орфеј, у броју 8 од јануара 1978. године објављује два стрипа од по два каиша под називом "Гими" од стране непознатог, непотписаног аутора. Од једанаестог броја (новембар 1978) излазе четири каиша тандема Младен Кесар (цртач) и Жељко Блажић (сценариста) који ће стрипове објављивати у неколико наредних бројева. До краја 1979. године своје прве стрипове објавиће Синиша Вучен, а појавиће се и нови сценариста, Адис Ђубо, у тандему се већ споменутим Младеном Кесаром. Посљедњи стрипови у овом периоду појавиће се у форми каиша у априлу 1984. године, а аутор је био Никола Пејаковић.

У Малом гласу, листу Новинско издавачке и графичке радне организације "Глас", у броју 54 (септембар 1985), излази каиш "Гласко" аутора Драге Шурлана. Иако је најављен да ће излазити редовно, провјерили смо да се у наредним доступним бројевима није више појавио. Крајем 1988. године у Бањој Луци излази први број Прелома, листа Савеза социјалистичке омладине, који је у периоду свог кратког постојања (изашло је десет бројева, посљедњи фебруара 1990), доста пажње посветио домаћим стрипарима, објављујући све форме стрипа, од каиша до табле. У њему су објављивали тада већ познати аутори, Вицановић и Дујаковић, а стрипове објављује и Војин Станковић, илустратор и карикатуриста.

Развој бањалучке стрипске сцене у периоду прије избијања отаџбинског рата завршавамо поновним повратком на странице Гласа, на којима се појавио посљедњи стрип тог периода. У оквиру седмичног "ТВ-додатка" од 5. до 26. децембра 1991, аутор Огњен Дамјановић године цртао је серијал "Теенаге Мутант Херо - Туртлес" ("Нинџе корњаче", епизода "Клопка"). Стрип је излазио једном седмично у нејасно дефинисаној форми: каиш, каиш и по.

Тиме је једна етапа у развоју бањалучке стрипске сцене била завршена, а сам рат означио је нове правце развоја, када у Бањој Луци долази до појава већег броја нових листова.

IV дио - У рату

Распадом Социјалистичке федеративне републике Југославије и почетком ратних дејстава, парадоксално, долази до наглог развоја издаваштва у Бањој Луци. Појављује се известан број листова ревијалног типа који су се најчешће послије краћег времена угасили.

Од јануара 1992. године, под окриљем Гласа почиње да излази лист за дјецу Радознали глас. Ове новине су изашле у шест бројева (посљедњи пут у октобру 1992. године), са колорним стрипом на задњој страни. Ријеч је о рекламном стрипу "Витам - нови ритам" рађеном изван класичних стрипских конвенција, без оквира око кадрова, потписаног од сценаристе Исмета Бекрића и двојице цртача, Горана Јанковића и Душана Ђукића, који су га наизменично цртали. Новембра 1992. године почиње да излази лист Нови прелом, идејни настављач предратног Прелома, са новим оснивачем и издавачем Либералном странком из Бања Луке. Од 75 бројева, колико их је до данас изашло, само су у броју четири од фебруара 1993. године изашла два стрипа. Први је стрип без наслова, урађен у форми табле и потписан као заједнички рад цртача Дарије Вујиновић (први ауторка стрипова у Бањој луци) и сценаристе Данијела Симића. Други стрип је већ из поменутог серијала "Аполло" Горана Дујаковића. Школарац, лист ученика нижих разреда основних школа, почиње од првог броја (мај 1993) објављивати стрип "Мачак Тошо" аутора Милорада Вицановића. Стрип је излазио у наставцима, углавном по двије табле у наставку, са укупно објављених 16 табли, од 22 колико је аутор укупно створио. Од првог броја Школарца излазе стрипови цртача Огњена Дамјановића, који је до тада, да подсјетимо, већ објављивао стрипове (Нинџа-корњаче) на страницама Гласа. Овдје се појављује са таблама под називом "Лажљиви програм" и "Трбоје Ленић".


-Каталог изложбе #Бањалучка стрип сцена#


"Традиција" бањалучког дневног листа Глас да повремено мења своје име настављена је 28. септембра 1992. године од када излази под редовним именом, Глас српски, који носи и данас. У ратном периоду Глас српски наставља да његује "домаћи" стрип, па тако од 5. новембра 1993. године повремено излази двокаишни стрип "Иду дани" Горана Дујаковића, који на необичан и бизаран начин третира ратну стварност, али и обичну свакодневицу. До 26. фебруара 1994. године, када је изашао посљедњи, укупно је изашло 20, од 30 створених наставака. Стрип је због нејасне концепције листа у почетку излази на задњој, а касније на унутрашњим странама. У јулу 1993. године исти аутор је урадио и три табле стрипа за афишу позоришне представе "Маратонци трче почасни круг" у извођењу ДИС позоришта из Бања Луке, која се појавила одштампана на премијери представе 23. јула 1993. године. Крајишки војник, лист Првог крајишког корпуса Војске републике Српске, 1993. и 1994. објављује двије табле стрипа, "Операција Падобран" и "Прва црта", такође од Горана Дујаковића.

Од новина које су излазиле у ратном периоду треба споменути и лист Западна Србија, лист Српске радикалне странке Републике Српске и Републике Српске Крајине, који је почео излазити јуна 1993. године. У броју 6 од новембра те године излази стрип "Мухамеданство у..." аутора Горана Кљајића. Поред овог стрипа овај аутор ће у истим новинама до јуна 1994. (број 13) објавити сљедеће стрип-табле: "Српска... будућност... у Хрватској", "Љекари без граница", "Конвоји хуманитарне помоћи намењени Србима", један стрип без наслова, "Краљица Хрвата" и "Међународне акције". У Западној Србији у броју 9 (фебруар 1994) појављује се са својим првим стрипом и карикатуриста Дарко Самарџић - Кодар. Ови стрипови су излазили без наслова, у форми табле, а теме које су обрађивали могу се сврстати под "универзалне" са високом цртачком и сценаристичком зрелошћу. Посљедњи стрип на страницама ових новина овај стваралац је објавио маја 1994. године и послије тога се није појављивао као стрипар на страницама овдашњих листова. Овим се завршава списак стрипова објављиваних у ратном периоду.

Стрип је успео да преживи, а свој поновни узлет доживјеће почетком 1996. године, непосредно послије успостављања мира на територији дејтонске Босне и Херцеговине, догађај који ће одредити карактер свих друштвених, политичких и културних дешавања наредних година у Републици Српској.

V дио - Експанзија 2

Завршетком рата, повећава се број нових листова, понајвише зато што разне иностране организације финансирају њихово штампање, па се тако појављује први студентски, алтернативни и "неполитички" листови који по свом карактеру већу пажњу посвећују "домаћем стрипу". У овом путовању кроз историју бањалучког стрипа поново се враћамо на странице Гласа српског у коме у седмичном додатку Плус од 30/31. марта 1996. почиње да излази стрип "Извјестан поглед" Горана Дујаковића. Стрип је цртан у форми два каиша са црним пуним оквирима око кадрова, тематски шаренолик, од политичких до "општих" тема. Стрип излази редовно и данас, а до сада је објављено 146 наставака. Године 1997. и 1998. у њему излази пет табли двојца Небојша Ђумић (цртач) и Данијел Симић (сценариста). У бројевима 20 и 23 излазе колорни стрипови Небојше Ђумића и Дејана Шијука у форми табле на предзадњим странама.

У часопису за дјецу и омладину Ми од броја 1 (новембар 1997) стрипом "Сага о Викингу", читаоцима се представља Мирослав Јовановић, до тада непознати цртач у Бањој Луци. Овај стрип је изашао у четири наставка, цртан у форми табле. Од петог броја започиње објављивање нове епизоде под називом "Клопка" која ће повремено излазити до септембра 1998. године (број 11). Осим ових стрипова, у часопису Ми од првих бројева почиње да излази стрип "Јаки" аутора Николе Јанковића, цртан најпре у форми каиша, да би у посљедњим бројевима прерастао у једну таблу по наставку, како и сада излази.

Године 1996. излази први послијератни стрип-албум у Бањој Луци, за који се може рећи и да је први "прави" албум у историји бањалучке стрипске сцене. Албум је наменски цртан на тему Срби - Историја у стрипу, а као комплетан аутор, цртач и сценариста, потписан је до тада апсолутно непознати Слободан Борјановић. Крајишко дечије позориште појављује се као издавач овог издања, штампаног на 72 странице у тиражу од чак 5000 примјерака! Албум је кроз 45 краћих цјелина обухватио историју Срба од њиховог доласка на Балкан до признавања Републике Српске.
Да се овај стрип-албум није случајно појавио, доказ је услиједио почетком 1997. године када у Бањој Луци започиње да излази први стрипски магазин. У издању куће "Медиа-центар Прелом" појављује се први број Жалосна свеска, магазина који је на 36 страница у цјелости представио радове пет бањалучких стрипара: Милорада Вицановића, Десимира Миљића, Драге Вејновића, Горана Дујаковића и двојца Небојше Ђумића и Данијела Симића. Љета исте године излази други број Жалосне свеске, овај пут на већем броју страница, појачан поред већ познатих и афирмисаних аутора и једном ауторком, Сузаном Прпић. Трећи број излази фебруара 1998. године, технички и графички знатно побољшан, на 72 странице са радовима неколико нових аутора: Дејана Шијука, Боре Петковића, Горана Кљајића, Мирослава Јовановића, Станка Гојића и Ненада Поњевића. Да је овај часопис знатно прерастао бањалучке оквире показује и присуство радова стрипара из СР Југославије на његовим страницама (број 3) као и веома позитивне критике које су дошле са те стране Дрине. Тако Жалосна свеска, поред своје улоге обједињавања свих домаћих стрипских снага постаје главни афирматор стрипа на овим просторима, који по први пут колико-толико организовану бањалучку стрипску сцену промовише далеко ван оквира ове средине и града.

За крај овог прегледа кроз 1997. и 1998. године споменућемо и новине које су стрипове повремено објављивале. Од новина ове врсте Срећни људи у броју 1 (април 1997) објављују стрип истоименог назива потписан од аутора Горана Ђуковића. Овај часопис се угасио већ послије трећег броја (јула 1997), када је изашао и посљедњи наставак овог стрипа рађеног у форми табле. У алтернативном магазину Револт, у бројевима 4 и 5 (март-април 1998) објављене су двије табле аутора Александра Товирца. Називи ових стрипова су "Димензија" и "Сањао сам ноћас да те немам". На крају, енигматски лист Мира Енигма објављује 1998. године у бројевима 29 и 31 стрип "Мргуд - Обичне приче" аутора Горана Дујаковића. Ови стрипови су цртани у форми табле.

VI - Суммарум

На крају прегледа бањалучке стрипске сцене у времену од 1945. до 1998. године осврнуће се на услове који су одредили њен развој, као и битне карактеристике њеног вишедеценијског постојања. Бањалучки стрип има своју историју и традицију, обимом и квантитетом (али не и квалитетом) знатно мању од неких већих традиционалних стрипских средишта са простора бивше Југославије. Разлози оваквог (каснијег) развоја леже у дугогодишњој слабо развијеној издавачкој дјелатности у Бањој Луци и удаљености од "главних стрип-токова" у Београду и Загребу, који су били прилично затворени за афирмацију аутора из мањих средина. Иако је дјеловала у таквим условима, бањалучка стрипска сцена је имала свој вишедеценијски развој обиљежен кроз неколико битних, преломних етапа: године 1972 излази први серијал, године 1986. излази прва табла, године 1987. излази прва посебна свеска (албум) и коначно 1997. године појављује се и први специјализовани стрипски магазин.

У периоду 1945-1998. у Бањој Луци је 17 новина и часописа објављивало стрипове "домаћих" аутора: Млади Крајишник, Глас српски (некада Глас, Бањалучке новине, Крајишке новине), Крајишки жељезничар, Орфеј, Прелом, Нови прелом, Мали глас, Школарац, Радознали глас, Срећни људи, Крајишки војник, Западна Србија, БУМ, Револт, Ми, Мира Енигма и Жалосна свеска. У њима је укупно објављено 325 табли и неколико хиљада каишева стрипова, потписано од 37 цртача: Ненад Радановић, Живко Праштало, Душан Рељић, Миро Млађеновић, Ђорђе Лазаревић, Един Фазлић, Саша Каралић, Горан Дујаковић-Феникс, Милорад Вицановић, Игор Бобан, Огњен Дамјановић, Бошко Милојевић, Горан Јанковић, Драго Шурлан, Младен Кесар, Синиша Вучен, Никола Пејаковић, Дарија Војиновић, Војин Станковић, Душан Ђукић, Горан Кљајић, Дарко Самарџић-Кодар, Небојша Ђумић, Мирослав Јовановић, Никола Јанковић, Дејан Шијук, Александар Товирац, Слободан Борјановић, Боро Петковић, Сузана Прпић, Станко Гојић, Горан Лолић, Драго Вејновић, Десимир Миљић, Оливер Радусин, Ненад Поњевић, Слободан Рашић (фотострип); као и пет сценариста: Жељко Блажић, Данијел Симић, Исмет Бекрић, Анка Томан и Адис Ђубо.

У овом периоду, као посебан облик представљања стрипа, организовано је пет изложби: Милорад Вицановић и Десимир Миљић имали су три изложбе, и то 1987. у холу Гимназије, 1993. и 1995. у изложбеном салону Дома културе (сада Бански двор), затим једну изложбу Горан Дујаковић 1993. у Дому културе, а 1998. је постављена изложба радова десет бањалучких стрипара у просторијама Народног позоришта Републике Српске.

Поред новина које су стрип објављивале као "споредни" садржај у Бањој Луци је изашло и неколико издања потпуно посвећених домаћем стрипу: три броја магазина Жалосна свеска (укупно 160 страница) и два стрип-албума, Давид Штрбац (на 32 странице) и Срби - Историја у стрипу (на 72 странице). Један број стрипара из Бање Луке успио је да се "пробије" и свој рад афирмише у већим стрип-центрима бивше Југославије: Десимир Миљић је објављивао у Сарајеву, Загребу и Београду; Милорад Вицановић у Сарајеву, Загребу, Осијеку и Винковцима; Горан Дујаковић у Сарајеву, Љубљани и Београду; Дејан Сијук у Приштини и Петрињи; Ђорђе Лазаревић у Горњем Милановцу; Мирослав Јовановић у Зеници, а Небојша Ђумић у Приштини.

Овим сумарумом најбитнијих елемената који су чинили и чине бањалучку стрипску сцену, завршавамо путовање кроз њену историју. Стрип на овим просторима постаје све популарнији и све је већи број стрипара и и стрипољуба, па се за разлику од неких "познатих средишта", овдје не може говорити о кризи стрипа. Пут његовог развоја на овом подручју је усмјерен према "горе", а он као дио опште културе, постаје веома битан сегмент српске националне културе "са ове стране Дрине".

Стрип је у Бањој Луци медијум који има свијетлу будућност.
 


Стрип сцена






Архив
Штампај Пошаљи пријатељу Назад
ГАЛЕРИЈА | ВИДЕО | ЛИНКОВИКОМЕНТАРИ | КОНТАКТ  
Дизајн и CMS: BTGport.net

Феникс © сва права задржана